Српска хајдучица
Achillea ageratifolia (Sm.) Boiss. subsp. serbica (Nyman) Heimerl; Achillea serbica Nym. — Asteraceae
Латински назив: Achillea ageratifolia (Sm.) Boiss. subsp. serbica (Nyman) Heimerl; Achillea serbica Nym. — Asteraceae
Народни назив: српска хајдучица, српска хајдучка трава.
Опште распрострањење: ендемит Балканскоg полуострвa.
Распрострањење у Србији: Сићевачка клисура, Јелашничка клисура, kлисура Сврљишког Тимока, Сврљишке планине и спорадично у другим клисурама јужне Србије.
Станиште: сува и осунчана подручја, камените и стеновите ливаде.
Опис биљне врсте: вишегодишња зељаста биљка. При дну је чврста и одрвенела, у горњим деловима слободна и зељаста. Расте усправно, до 30 cm висине. Базални листови сакупљени у групе до 30, по ободу цели или назубљени и обрасли длакама. Вршни листови су седећи, линеарни и ланцетасти. Капитуле 1–6 mm, листићи инволукрума ситни и длакави. Цветови главичасти на петељкама, сакупљени у цвасти. Цвета од почетка априла до краја маја.
Дрога: осушен надземни део биљке у цвету.
Састав: етарско уље (деривати сабинена и сабинил алкохола), танини, феноли, флавоноиди, терпени.
Употреба и дејство: може се користити као антимикробни агенс, антиинфламаторно и антиоксидативно средство, код различитих упала. Потенцијална примена код болова у стомаку, губитка апетита, диспепсије и нервозе желуца. Споља се може користити као антиинфламаторно средство и хемостатик. Није довољно клинички и фармакогностички испитана биљна врста те се препоручује опрез при употреби. Није препоручена примена код трудница, дојиља и деце млађе од 18 година.
NAPOMENA:Ова биљна врста је ендемит и законом је заштићена. Текст је само информативног и едукативног карактера, што значи да ову биљну врсту никако не треба сакупљати из природе и додатно угрожавати њен даљи опстанак.
Магистар фармације-Немања Живановић, за удружење Сварог