Народни назив: жалфија, обична жалфија, кадуља, калавер, клопер, бели џигер, вртни жајбел, голопер, жавбеј, жајбл, жалвија, жалфа, јановденче, кадилја, кадуја, кадуља-крижатича, кадуна, калопер, калупер, крастатица, крižна кадуља, љековита кадуља, љековита славуља, немачки калопер, пелин, перушина, питоми пелин, права кадуља, славља, славуља, узани калопер, црни калопер, црногорски пелен, шалвија.
Опште распрострањење: јужни део Европе, подручје Медитерана и обала Јадрана.
Распрострањење у Србији: настањена је само у Сићевачкој клисури и на Сврљишким планинама. Законом је заштићена биљна врста и њено неовлашћено сакупљање је кажњиво законом!
Опис биљне врсте: вишегодишња, зељаста и разграната биљка. Стабло је високо 50–90 cm, делом одрвенело и четвороугласто на попречном пресеку. Листови су сребрнозелени због обиља длака, овално издужени, при врху зашиљени, а по ободу ситно назубљени. Цветови су плаво-љубичасти, понекад ружичасто-беличасти, изразито двоуснати и налазе се удружени у цвасти (класасте пршљенове) на врховима стабљика и огранака. Цела биљка је врло ароматична и својственог мириса.
Дрога: Salviae folium – осушени лист жалфије. Листови се сакупљају на почетку цветања биљке, обично маја и јуна месеца. Листови се суше у хладу и на промајном месту или у сушницама на температури не већој од 35 степени.
Састав: етарско уље (борнеол, цинеол, тујон и тујил алкохол), танини, олеинска киселина, урсолна киселина, карнозол, фумарна киселина, хлорогенска киселина, кафена киселина, ниацин, никотинамид, флавони, флавоноидни гликозиди и естрогене супстанце.
Употреба и дејство: антиинфламаторно, антибактеријско, антивирусно, диуретско, хемостатско, еменагогно, тонично и роборантно. Широко се примењује за испирање усне дупље, ждрела и гркљана код упале, користи се код прехладе, гингивитиса, фарингитиса, ларингитиса, за испирање рана, чирева и инфламација на кожи. Користи се за лечење чира и катара на желуцу као и код диспепсије и отежаног варења (због горчине). Користила се за терање инсеката и злих демонских сила кађењем. Употребљава се у облику инфуза, уколико се орално администрира припрема се као декокт уз кување од 20 минута. Постоје и други фармацеутски облици који се употребљавају, суви и течни, стандардизовани екстракти, тинктуре, пастиле, лозенге, гелови. Није препоручена континуирана орална примена током дужег временског периода јер може изазвати менталне и неуролошке сметње, конвулзије и епилептичне нападе због присуства тујона и тујил алкохола. Контраиндикована је примена, оралном администрацијом, код трудница, дојиља и деце млађе од 18 година.
Магистар фармације-Немања Живановић, за удружење Сварог
Аутохтоне, медитеранске биљке, у самониклом расту на Калавер страни Уља, на Сврљишким планинама, КО Преконога.