СПОМЕНИК ПРИРОДЕ
"Пећински систем Језава"
ПРИРОДНО ДОБРО ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА
Налази се код села Копајкошара, на обронцима планине Калафат, 15 км од Сврљига.
Ово је један од најзанимљивијих крашких предела источне Србије. Вода нестаје под земљом па се опет појављује као извор, због тога је овај крај пун пећина.
ЈЕЗАВА
Настала је тако што је некадашња река почела да понире под земљу, хиљадама година, вода је ширила пукотине у стени и направила мрежу канала.
Данас је већи део пећине проходан, а посебну занимљивост представља то што има чак пет сувих улаза, док је један и даље под водом, на самом врелу Језаве.
Оно што Језаву чини још посебнијом јесте чињеница да се у њеној непосредној близини налази још један велики пећински систем , Самар са Великим Пештером. Таква близина два независна тунелска пећинска система права је реткост у Србији. Иако не постоји директна повезаност ова два пећинска система, исте врсте пећинских животиња су пронађене у обе пећине. То наводи научнике да можда дубоко испод земље постоји скривена веза.
Живи свет у пећинском систему Језава посебно је занимљив јер је прилагођен животу у тами, влази и сталној температури која влада у пећини. Овде су забележене бројне врсте ситних зглавкара: инсеката, паукова, стонога и других организама који су се током времена прилагодили пећинским условима.
Неки од њих имају редукован вид или су потпуно без пигмента, што је уобичајена појава код пећинских врста. Управо тај специфичан живи свет чини Језаву значајном и са биолошког аспекта.
Иако на први поглед делује тихо и пусто, пећина Језава заправо крије мали, али веома специфичан свет који опстаје далеко од сунчеве светлости.
Поред данашњег живог света, у пећини су пронађени и остаци фосилне фауне из давних геолошких периода, периода који обухватају последње ледено доба и време након њега. То значи да су на овом простору некада живеле животиње чији су остаци временом сачувани у пећинским наслагама, што сведочи да је ово подручје било насељено животињама још у праисторији.
САМАР
Мало даље налази се пећина Самар, већи и познатији пећински систем, са огромним ходницима и дворанама. Самар је речна, проточна пећина кроз коју тече река Копаја, а њена укупна дужина износи око 3,5 километра.
Тунелског је типа и формирала ју је управо та река: на једном крају понире у пећину, а на другом излази правећи водопад висок око пет метара. Унутрашњост је богата вировима, каскадама и различитим пећинским украсима. Иако сталактити и сталагмити нису толико бројни, доминирају саливи и бигрене кадице. Посебно је упечатљив излаз из пећине који краси природни камени мост прераст, висок око 15 и широк око 25 метара.
Поред данашњег живог света, у пећини Самар пронађени су и значајни фосили из плеистоцена. Један од најважнијих налаза је најбоље очувана лобања пећинског лава (Panthera spelaea) откривена у Србији. Поред ње пронађени су остаци пећинског медведа и кабалоидног коња, што указује на изузетно богатство фауне која је овде живела хиљадама година уназад.
Ови налази омогућавају научницима да реконструишу праисторијски екосистем и животне услове плеистоцена на овом простору, чинећи Самар не само природним и историјским, већ и значајним палеонтолошким локалитетом.
Самар је део заштићеног подручја „Пећински систем Језава“, а од 2019. године проглашена је спомеником природе прве категорије.
Пећина је светску пажњу привукла 1969. године захваљујући југословенском спелеологу Милутину Вељковићу. Он је желео да обори рекорд у дужини боравка под земљом, који је тада износио 109 дана. У пећини Самар провео је чак 464 дана, уз минималну техничку подршку, конзервирану храну, лекове и радио-везу. Тим подвигом ушао је у Гинисову књигу рекорда, а своје искуство касније је описао у књизи „Под каменим небом“, насталој на основу дневника који је водио током боравка у пећини.
50 година од изласка Милутина Вељковића из пећине Самар
Удружење „Сварог“ имало је част да угости Александра Вељковића, сина легендарног истраживача Милутина Вељковића, поводом обележавања 50 година од изласка Милутина Вељковића из пећине, након његовог историјског подвига који је остао забележен као један од најзначајнијих у спелеолошкој историји.
Овај сусрет протекао је у духу поштовања и сећања на изузетну истрајност, храброст и научни допринос Милутина Вељковића, чији подвиг и данас представља инспирацију многим генерацијама истраживача и љубитеља природе. У пријатној атмосфери, чланови удружења имали су прилику да разговарају са Александром Вељковићем, размене успомене и додатно очувају сећање на живот и дело овог великог човека.
Чланови УГ “Сварог” су организовали акцију чишћења и уређења простора. Том приликом покошена је трава код Језаве, као и други радови на уређењу и одржавању простора.
2019. године су представници Завода за заштиту природе Србије, заједно са члановима УГ “Сварог”, обишли пећину Самар. Разговарали су између осталог и о различитим могућностима за унапређење туристичке понуде, као и о развоју спелеолошких авантуристичких садржаја.
